O, da- ponekad se dešava i ovo. Cilj ovog teksta nije da uplaši naše drage trudnice, već da im na vreme pruži sve potrebne informacije. Pogledajte koje se povrede mogu dogoditi prilikom porođaja i zašto. Porazgovarajte sa svojim izabranim lekarom o tome i ne prepustite ništa slučaju. Neke povrede se mogu sprečiti ako se porođajna priprema uradi detaljno. Budite slatke, lepe i informisane trudnice 🙂
Povreda simfize:
Simfiza je hrskavica koja spaja levu i desnu pubičnu kost, i kod muškaraca i kod žena. Nalazi se iznad mokraćne bešike i iznad spoljašnjih polnih organa.Kod odraslih osoba, ona može da se pomera oko 2mm i rotira se jedan stepen, ali kod žena za vreme porođaja ona postaje pokretnija. Još u toku trudnoće simfiza postaje fleksibilnija, pa shodno tome razmak između dve publične kosti se povećava na 2-3 mm.
Do povrede dolazi pri lošoj proceni veličine ploda i kod naglih i forsiranih porođaja. Ali, ponekad se može desiti i kod porođaja koji su protekli što bi se reklo- školski.
Dijastaze simfize (diastasis symphysis) predstavlja manji stepen povrede i manifestuje se razmicanjem zgloba, sa prekidom veza koje spajaju dve stidne kosti. Kod većine žena, blaga dijastaza simfize izaziva bol u karlici nakon porođaja.
Kada pored kidanja veza nastane i prskanje hrskavice sa dislokacijom i znatnijim razmicanjem stidnih kosti, onda je to ruptura simfize (ruptura symphysis). Manifestuje se bolom i onemogućava padjentkinji ustajanje.
Lečenje i terapija se sastoje od strogog mirovanja i korišćenja terapije protiv bolova koju propisuje lekar imajući u vidu da porodilja doji bebu. Povreda ne ostavlja posledice (kod većine žena), ali je jako neprijatna i u toku lečenja brigu o bebi bi trebalo da preuzme suprug ili neko drugi- jer ključ za lečenje je mirovanje.
Prelom trtične kosti (Luksacija):
Luksacija trtične kosti je relativno česta i prilično bolna komplikadja, koja se događa ako je plod veće telesne težine. Bol je još izraženiji kod preloma trtične kosti kada se može napipati pokretni koštani fragment na kaudalnom delu kičme. Lečenje se sastoji od mirovanja sa ležanjem na boku i terapije protiv bolova koji prepisuje lekar imajući u vidu da porodilja doji bebu.
Razmicanje sakro-ilijačnog zgloba:
Razmicanje sakroilijačnog zgloba je praćeno oštrim bolovima u krstima, koji ograničavaju kretanje pacijentkinje. Terapija se sastoji u višenedeljnom ležanju porodilje i upotrebom terapije protiv bolova koju propisuje lekar imajući u vidu da porodilja doji bebu.
Povrede vulve:
Rađanje ploda normalno uzrokuje cepanje himena i sićušne površne ekskorijacije na malim stidnim usnama. Ove povrede retko krvare, pa ih ne treba posebno zbrinjavati.
Dublja oštećenja posebno ako su lokalizovana oko klitorisa ili otvora uretre, obično nešto jače krvare i zahtevaju nekohko pojedinačnih šavova.
Kada dođe do povreda dubljih slojeva tkiva, bez prekida epitela nastaju hematomi. Manji hematomi spontano nestaju i terapija nije potrebna. Veliki hematomi predstavljaju bolne infiltrate, koji svojom veličinom deformišu okolne strukture, a ponekad zahvate celokupno područje vulve. Lečenje se sastoji od njihovog otvaranja i hirurškog zbrinjavanja.
Povrede međice:
Površne povrede kože međice nisu neuobičajena pojava u toku normalnog porođaja. Međutim, ruptura međice (ruptura perinei) je ozbiljnija, relativno česta povreda u akušerstvu, koja podrazumeva rascep kože međice i mišića karličnog dna, ponekad i sfinktera anusa. Ovi rascepi su obično udruženi sa povredom vagine.
Jednostavne rupture se dele na tri stepena. Kod rupture međice prvog stepena (ruptura perinei gradus I) rascep obuhvata kožu međice i sluzokožu zadnjeg zida vagine (ulaza vagine). Ruptura međice drugog stepena (ruptura perinei gradus II) je rascep kože međice, sluzokože vagine, fascije i mišića međice. Treći stepen rupture međice (ruptura perinei gradus II1) obuhvata sve strukture kao i kod drugog stepena, uz leziju analnog sfinktera, ali bez oštećenja zida rektuma. Komplikovana ruptura, ponekad nazivana i rupturom četvrtog stepena, zahvata i prednji zid rektuma. Ponekad se dešava da koža međice ostane nepovređena, a iza vagine nastane rascep zadnjeg zida vagine, fascije i mišića međice. To se naziva centralnom ili unutrašnjom rupturom (ruptura perinei interna s. capsularis).
Lečenje podrazumeva hirurško zbrinjavanje povrede.
Povrede vagine:
Povrede vagine mogu biti površinske, kada je zahvaćen samo epitel. Nazivaju se laceracijama (laceratio vaginae) i relativno su čest pratilac porođaja.
Ukoliko rascep zahvati celu debljinu zida, onda govorimo o rupturi (ruptura vaginae). Ova oštećenja su obično uzdužna i nastaju u toku težih porođaja, ili pri instrumentalnom završavanju porođaja (vakuum ekstrakcija, aplikacija forcepsa). Ne tako retko, povrede vagine nastanu zbog prskanja krvnog suda ispod intaktne površine zida, što uzrokuje pojavu hematoma. Zbrinjavanje hematoma je operativno.
Povrede grlića materice:
Rascepi grlića materice (ruptura cervicis) su čest pratilac forsiranih porođaja, posebno kada nastane zastoj u dilataciji grlića i kada se primeni digitalno širenje. Viđaju se i u isuviše brzim porođajima. Ovi rascepi su obično uzdužni i ne krvare značajno, pa se zbog toga mogu prevideti. Posledica takvog nesaniranog oštećenja je manje ih više deformisan grlić, koji pokazuje sklonost ka cervicitisu i slabost u eventualnim sledećim trudnoćama. Može se ipak reći da se većina rascepa dijagnostikuje neposredno posle porođaja, pri pažljivom pregledu mekih delova porođajnog kanala. Zbrinjavanje se vrši sa nekoliko pojedinačnih šavova.
Izvor: Simptomi.rs
Pridružite se i fb stranici Zdravo odrastanje počinje još u maminom stomaku i razmenjujte iskustva sa drugim roditeljima i pratite najnovije tekstove.
Zdravo odrastanje 